Садржај влаге у алкохолним растварачима је кључни показатељ квалитета производа, обично изражен као масени удео (%) или у деловима на милион (ппм). Уобичајени алкохолни растварачи – као што су метанол, етанол, изопропанол, н-пропанол и бутанол – показују различите степене хидрофилности; неки се потпуно мешају са водом, што их чини подложним апсорпцији влаге током производње, складиштења и употребе. Захтеви за контролу влаге варирају у зависности од степена: на пример, стандардни индустријски производи имају релативно благе спецификације за влагу, док примене у електронском чишћењу, финим хемикалијама и лабораторијским анализама генерално захтевају раствараче са ниском влагом или безводним.
Садржај влаге у алкохолним растварачима директно утиче на њихову солвентност, испарљивост и укупне перформансе. У производњи премаза, мастила и лепкова, прекомерна влага може нарушити компатибилност смоле, што доводи до замућења, раздвајања фаза или других проблема са квалитетом. У одређеним реакцијама хемијске синтезе, влага може учествовати у споредним реакцијама, смањујући ефикасност реакције или угрожавајући чистоћу коначног производа. У областима као што су електронско чишћење и прецизна обрада, високи нивои влаге могу негативно утицати на ефикасност чишћења и накнадне кораке обраде. Због тога је неопходно одабрати алкохолни растварач одговарајуће класе на основу специфичних захтева процеса и стриктно пратити његов садржај влаге.
Метода титрације по Карлу Фишеру је стандардна техника за одређивање садржаја влаге у алкохолним растварачима; Погодан је за широк спектар нивоа влаге, са специфичним протоколима тестирања који су прилагодљиви производу и аналитичким захтевима. Да би се упијање влаге свело на минимум, раствараче треба чувати у добро затвореним контејнерима, заштићене од дужег излагања влажном ваздуху и њима се руковати како би се ограничило често отварање или преношење. За производе са строгим захтевима за ниску влагу, посебна пажња се мора обратити на сувоћу контејнера за складиштење и влажност околине током узорковања. Специфичне границе влаге треба одредити на основу Техничког листа производа (ТДС), стандарда квалитета и захтева предвиђене примене; јединствена спецификација влаге не може се универзално применити на све типове алкохолних растварача.