Алкохолни растварачи су класа органских једињења која садрже једну или више хидроксилних група (-ОХ) и састоје се првенствено од угљеника, водоника и кисеоника. На основу њихове молекуларне структуре, они су категорисани у типове као што су монохидроксилни алкохоли (који садрже једну хидроксилну групу) и полихидрични алкохоли (који садрже две или више хидроксилних група). Уобичајени примери монохидричних алкохола укључују метанол, етанол, н-пропанол, изопропанол и бутанол, док примери полихидричних алкохола укључују етилен гликол и пропилен гликол. Разлике у дужини угљеничног ланца, броју хидроксилних група и структурном распореду резултирају варијацијама у својствима као што су поларитет, солвентност и испарљивост.
Хидроксилне групе у алкохолним растварачима поседују одређени степен поларитета, што им омогућава да формирају водоничне везе са водом и другим супстанцама које садрже поларне групе, што заузврат утиче на њихове карактеристике растворљивости. Како се дужина угљеничног ланца повећава, неполарни део молекула обично расте, што често доводи до смањења растворљивости у води. На пример, метанол и етанол се мешају са водом у свим размерама, а изопропанол такође показује добру мешавину са водом, док неки алкохоли са дужим угљеничним ланцима показују релативно нижу растворљивост у води. Полихидрични алкохоли, због присуства више хидроксилних група, генерално показују јаку хидрофилност и ниску испарљивост, иако њихова специфична својства остају зависна од њихове прецизне молекуларне структуре.
Хемијски састав алкохолних растварача диктира њихову примену. Метанол, етанол и изопропанол се често користе у чишћењу, екстракцији, премазивању и хемијској производњи; бутанол се користи у одређеним формулацијама за премазе, мастила и смоле; а етилен гликол и пропилен гликол се првенствено користе у антифризу, медијумима за пренос топлоте и разним другим индустријским формулацијама. Приликом избора растварача треба узети у обзир факторе као што су чистоћа, садржај воде, брзина испаравања, растворљивост и компатибилност са другим материјалима. Штавише, безбедносни ризици варирају међу различитим алкохолима – на пример, метанол је веома токсичан, док су етанол и изопропанол веома запаљиви. Сходно томе, складиштењем и употребом увек треба управљати у складу са специфичним безбедносним листом (СДС) за дотични производ.