Естарски растварачи су класа органских једињења која садрже естарску групу (-ЦОО-); уобичајени примери укључују етил ацетат, бутил ацетат и етил лактат. Њихове еколошке перформансе првенствено одређују фактори као што су њихова хемијска структура, испарљивост, токсичност, биоразградивост и емисије које настају током њихове производње и употребе. У поређењу са одређеним традиционалним растварачима високог ризика, неки естарски растварачи показују бољу биоразградљивост; када се користе и правилно одлажу, могу помоћи у смањењу укупног оптерећења животне средине. На пример, етил ацетат се одликује великом брзином испаравања, док етил лактат нуди снажан потенцијал за биоразградњу. Међутим, нису сви естарски растварачи супстанце ниског ризика; њихов специфични утицај на животну средину мора се проценити од случаја до случаја у зависности од појединачног производа.
Естарски растварачи се широко користе у апликацијама као што су премази, мастила, лепкови, средства за чишћење и хемијска производња. Пошто су способни да растварају смоле, уља и друге органске супстанце, могу послужити као алтернатива традиционалним растварачима који представљају већи ризик за животну средину или здравље људи. Размишљања о животној средини при избору растварача протежу се даље од токсичности и биоразградљивости саме супстанце и укључују емисије испарљивих органских једињења (ВОЦ), потрошњу енергије, могућност рециклирања и методе одлагања отпада. На пример, док су етил ацетат и бутил ацетат веома погодни за индустријску употребу, они су класификовани као ВОЦ. Њихово испаравање може допринети стварању приземног озона и фотохемијског смога; стога, одговарајуће мере контроле издувних гасова морају бити примењене у апликацијама као што су фарбање и штампање.
Процена еколошких перформанси естарских растварача захтева свеобухватну процену која иде даље од једноставне биоразградљивости, обухватајући факторе као што су брзина испаравања, екотоксичност, ризици излагања на радном месту и утицаји током целог животног циклуса. У индустријској пракси, утицај на животну средину се може ублажити одабиром растварача нижег ризика, оптимизацијом формулација, коришћењем затворене опреме, обнављањем испарљивих растварача и обезбеђивањем правилног третмана отпадних течности. За апликације са специфичним еколошким захтевима, неопходно је консултовати безбедносни лист производа (СДС), техничке спецификације и релевантне регулаторне стандарде да бисте изабрали најприкладнији производ за намеравану употребу. Треба напоменути да су ниска токсичност, биоразградивост и низак садржај ВОЦ различити концепти; стога се не може закључити да естарски растварач поседује укупну еколошку предност засновану само на било ком од ових критеријума.